"Htjeli bismo useliti čim prije, ali smo pali u zaborav"

Napravilo se puno, ali nedovoljno da bi obitelj Butković konačno opet imala dom. Obećanja su ostala obećanja, a do radnika se teško dolazi.

- Klasična priča s majstorima svih profila - malo ih je. Da ih se klonira pet puta bi ih bilo malo. Sredstva su se potrošila, došli smo do kraja. Ne treba još puno, sitnice su ostale za riješiti, priča nam Miljenko Butković.

- Imali smo ulazna vrata obećana. Od njih ništa, dodaje Miljenko. Potrebni su i im radijatori, peć, postavljanje knaufa te fasada za koju Miljenko kaže da će čekati bolje dane. Puno toga su i sami napravili.

- Zidove smo rješavali sami i što god smo znali i umjeli. Postavljali smo izolaciju i krov. To što možeš, ali neke stvari majstorske baš ne znaš, ovisiš o majstorima. Htjeli bismo useliti čim prije, ali tih par sitnica nam ne da dalje, ističe Miljenko.

Najteže im je doći do prijeko potrebnog limara, ali i plinoinstalatera. Procjenjuju da im za konačan završetak radova fali oko 30 000 kuna.

Da obitelj Butković i dalje nema dom, ljudi su polako zaboravili.

- Ljudi su dolazili prvih dvadesetak dana. Svi mi imamo život kakav imamo i sto drugih problema se pojavilo, i gorih od naših. Jednostavno padneš u zaborav, kaže Miljenko.

Kod Miljenkove kolegice s posla i dalje stanuju, ali se osjećaju loše jer su kod nje toliko dugo. Najteže im je zbog djece koja imaju samo jednu želju – vlastitu sobu.

- Mi smo u skučenom prostoru i kćer svakih par dana pita - imala je svoju sobicu - kad ću namjestiti, kad ćemo ići farbati sobicu, kad ćemo krevet, kad ćemo ovo, kad ćemo ono.. Tako i mali isto na svoju stranu – čekaju svoju sobu, govori nam Miljenko koji bi najviše volio da mu djeca mogu nastaviti s normalnim životom.

Obitelji Butković možete pomoći uplatom na broj računa: HR1324020063102977899, i radnicima do kojih je nemoguće doći. Ne dozvolimo da dočekaju proljeće bez vlastitog krova nad glavom.

Kategorija